Konjički klub „Bojčin“- ljubav prema deci, konjima, prirodi...


15.06.2017


Moje jedanaestogodišnje dete vrlo teško ustaje rano. Osim vikendom. Tada na prvi poziv skače na noge, oblači jahaće pantalone, ne pravi problem ni oko češljanja, ni oko doručka. Četrdesetak minuta vožnje kroz Donji Srem i mi smo u devet već u Konjičkom klubu „Bojčin“. Tu nas čekaju Milan i Angelina sa ekipom. Tu su lipicanerke Gaetana, Gris, Tara, Strana, omiljeni dečiji konjić Princ.

I onda počinje bajka u kojoj su glavni junaci zaljubljenici u konje i jahanje, ali i zaljubljenici u prirodu, drugarstvo, igru.... Tako deca iz grada pred našim očima počinju da se vraćaju nečem iskonskom, jure u galopu po njivama, ne smrdi im štala, ne plaše se blata, druže se, brinu o životinjama i jedni o drugima.

Konjički klub „Bojčin“ ima posebne programe za decu sa smetnjama u razvoju. Devojčice iz Kluba se utrkuju koja će da pomaže Angelini kada radi sa takvom decom. Bila sam oduševljena kada sam videla jedan od najboljih primera da inkluzivan rad i druzenje dece sa smetnjama i bez njih, koristi podjednako svima.

Iako je sve opušteno i prijatno, deca u ovom Klubu vrlo ozbiljno rade. Osim metodološki odlično kreiranih časova jahanja, oni uče teoriju o konjima i kako da brinu o njima. Neretko imaju i domaći zadatak. Njega, po pravilu, urade pre školskih zadataka.

I kao da sve to nije dovoljno, u Klubu stalno osmišljavaju nove avanture i doživljaje. Bilo da je to zimska vožnja u sankama ili uskršnja potraga za jajima, uvek to bude dan koji se dugo prepričava.

Još kad se na ovo dodaju Baka Divnine slane i slatke čarolije koje zimi deci ispeče. I Jocina želja da u svom domaćinstvu klupskoj deci pruži priliku za zdravo odrastanje. I kamin u „Bojčinskoj kolibi“ koji je, samo zbog roditelja malih jahača, spreman zimi još pre devet sati. I.... ovo je priča koja će trajati i dopunjavati se. I biće puno lepih stvari, jer smo svi po malo bolji od kako idemo u KK „Bojčin“.

Nada, Lenina mama