Šta dobar školski konj treba da zna



Eto drage moje sestre i braćo po kopitima, stigosmo konačno i u šumu. Što, naravno, znači da je vreme za jedan mali odmor od napornog puta. Od kojeg uz samo malo truda možete napraviti i veliki. Najzad, svi smo mi ovde školski konji, a svako dobro zna da je jedino odmoran učitelj dobar učitelj, naročito deci: verujte kobili-majci.

Znači, prvo i osnovno pravilo na radu: ne zamarajte se! Bićete ovde ceo dan, imaćete časove, imaćete terapije, svakako ćete imati velike i male šetnje... veoma je bitno da sačuvate snagu za sve to. I zato za početak, čim stignete do manježa odmah stanite uz ogradu.

Ograde su sjajne! Za njih vas, kao najbitnije, vezuju, a konj koji je vezan je konj koji ne radi. Dalje, ograde su jako zgodno napravljene pa, bez obrzira na to koliko ste visoki ili niski, na njih uvek možete udobno da se naslonite. I konačno, ako vam u bilo kom trenutku bude dosadno, ograde su sjajne za grickanje! Uopšte uzev, ograda je praktično konjski multipraktik. Koristite je.

A sledeća sjajna stvar je drvo. Ne samo što služi svemu čemu služi i ograda već drveća za razliku od ograde ima svuda. Priroda je, kao što vidite, na našoj strani.

A vaši jahači, tj. ljudi su se od prirode dosta odrodili, a i inače nisu baš uvek najbistrija stvorenja. Vaš zadatak kao školskih konja je da ih ponovo približite prirodi kao i da ih naučite redu, radu i disciplini. A u tome će vam i ograda i drveće biti od neizmerne pomoći. Pa da krenemo redom:

Ograda
Ako je gde god da se okrenete ograda uvek oko vas, onda se po svoj prilici nalazite u manježu. A to, opet, znači da je vreme da održite čas. Ne dajte se zavarati - ona ljudska osoba (sa ili bez lonže, loptica, korbača i tome sličnog) koja stoji u sredini manježa možda misli da ona drži čas, ali čas zapravo držite vi. I zato treba da date sve od sebe da budete dorasli tom zadatku.

Prvo što će vam se desiti kad se nađete u manježu jeste nameštanje uzengija. Vaš ljudski asistent je tu da vaše učenike na to podseti. Obratite pažnju na to koliko često je kom vašem učeniku potrebno to podsećanje i ponašajte se u skladu s tim: ako i posle više časova i dalje zaboravljaju na to onda znate s kakvom zaboravnom glavom imate posla. Zaboravnim učenicima treba više reda i discipline, a vi ćete ih sada tome i naučiti.

Po nameštanju uzengija sledi zajahivanje. Neke moje kolege smatraju da već tu radnju treba učiniti težom i preporučuju mrdanje, izmicanje, kretanje, pa čak i stajanje na nogu. Nemojte to da radite! To su neke napredne lekcije za neke druge učitelje i iskusnije jahače i nije vaš posao - vaš posao počinje onda kada ste uspešno zajahani.

Čim vas uzjaše, vaš učenik će od vas tražiti da krenete u hod a malo zatim i u kas. Nikako im nemojte to olakšavati! Dobro obučen i disciplinovan jahač je onaj koji ima sigurnu ruku na dizginu, siguran list na boku i koji tačno zna šta radi. A to nikada neće naučiti ako mu vi, dobar školski konj, ne pružite priliku za to. Zapamtite: samo uz upornost i ponavljanje će vaši učenici naučiti kako se pravilno tera konj.

Omogućite im, dakle, puno ponavljanja i nikada im ne dajte da se opuste: veštine se stiču isključivo upornom vežbom i nikako drugačije. Koliko su voljni da se potrude da bi se vi konačno pokrenuli (o kasu da i ne govorimo)? Ne popuštajte im.

Ignorišite vašeg ljudskog asistenta i krenite tek kad vi procenite da su vas poterali kao treba. I testirajte ih. Stalno. Pređite iz kasa nazad u hod čim osetite da su se malo opustili - nikada neće razviti sigurnu ruku i nogu ako nisu usresređeni u svakom trenutku.

I zato i kad kaskate, radite to vrlo, vrlo polako: time ćete vašim učenicima dati puno prilika da sve lepo nauče. Trudite se i da uvek budete što dalje od ograde, a što bliže sredini i vašem ljudskom asistentu: vašim učenicima će prijati asistentova blizina, a istovremeno će moći da vežbaju i sigurnost na uzdi.

Čak i ako vas uhvati potreba da malo protegnete noge, da poslušate i nesavršenu komandu ili da jednostavno skratite čas, uvek imajte na umu - vi ste školski konj i sve ovo radite samo zbog njih i za njih.
Drveće
Ako na sebi imate jahača, ali oko vas nije ograda već drveće, to znači da ste sada izvan manježa i da držite ostatak časa u prirodi. Ovo je pravi trenutak da proverite šta su vaši učenici do sada savladali i da na osnovu toga brzo isplanirate i tempo za ostatak časa. Zapamtite: samo zato što ste izvan manježa ne znači da je lekcija završena: sve što ste radili u manježu i dalje stoji, samo je teren drugačiji.

Povedite, dakle, vaše učenike u laganu šetnju. Obavezno laganu! Ne smete da dozvolite da se vaš ljudski asistent premori! I pre nego što krenete, obavezno obratite pažnju na drveće oko vas. Evo zbog čega:

Pošto ste procenili drveće, na (laganom!) putu ka šumi obavezno birajte trasu pod najnižim granama. Vašim učenicima je potrebno mnogo vežbe, ne samo u upravljanju konjem već i u okretnosti i stabilnosti u sedlu, a niske grane su vaše savršeno pomoćno sredstvo da ih utrenirate u obe te veštine.

Što ne znači, naravno, da sad treba da potpuno zanemarite upravljanje. Dakle:

Zastajkujte. Oklevajte. Barem jedanput zastanite kod igrališta. Pokušajte da se okrenete i vratite do manježa. Jednoga dana vaši učenici će se naći na nekom strašljivom ili ćudljivom konju - vaša učiteljska dužnost je da ih za to na vreme pripremite i zato im dajte ovu priliku da mirno i polako nauče šta i kako u takvoj situaciji treba da rade. Tek kada ste zadovoljni time kako vam se učenik ponašao možete da produžite ka samoj šumi.

Nastavite, naravno, istim tempom i sa istim lekcijama i dok ste u šumi, samo svemu dodate još jedan bitan detalj - drveće. Odnosno, stajanje pred ili pod njima. Već sam vam rekla da je najbitnije od svega da sačuvate snagu i da ljudska bića nisu baš uvek najbistrija stvorenja pod suncem. Morate, dakle, da ih pripremite i na terensko jahanje, a to znači da morate da ih povremeno podsetite na to da i konj mora povremeno da se odmora. A konj koji se odmara je konj koji je vezan za drvo. Obratite im, dakle, pažnju na drveće i time na vašu potrebu za odmorom. Konačno, čas jahanja je naporna stvar i odmor je svakako potreban i njima. Biće to još jedna dragocena lekcija na kojoj će vam vaši učenici jednoga dana biti vrlo, vrlo zahvalni.

Kada procenite da su i to koliko-toliko savladali, vreme je, najzad, i za povratak nazad do manježa. Pošto je ovo već sam kraj časa, možete sebi dati malo oduška i nagraditi vaše učenike tako što ćete -malo- ubrzati korak. Time ćete im dati do znanja da ste zadovoljni današnjim učinkom i da je vreme da se čas privede kraju. I stoga, čim budete blizu manježa, krenite najkraćom mogućom trasom pravo prema ogradi.

A onda se opustite. Naslonite se. I da se nagradite, slobodno gricnite ogradu. Jer, upravo ste održali još jedan uspešan čas. Čestitam vam, i do sledećeg puta ostajem vaša,
Gajka